Ovo je rubrika u kojoj želimo da diskutujemo sa vernim, kao i sa slučajnim posetiocima našeg sajta o raznim temama iz oblasti konzumiranja psihoaktivnih supstanci. Hteli smo da vam, pored mnoštva tekstova koji sadrže neutralne informacije i činjenice, prikažemo i neke malo subjektivnije, manje ili više zasićene ličnim stavovima i uverenjima. To ne znači da želimo da namećemo, ubeđujemo, upiremo prstom, sudimo, već da pozovemo na razmenu mišljenja, možda sudar različitih logika, zašto da ne?

PRIRODNI ILI NARUČENI TALASI?

U centralnom nervnom sistemu, negde usred brzog i ludog saobraćaja nervnih impulsa nalazi se vrlo cenjeni, takozvani centar za nagradu. On se aktivira u toku i nakon dobrog jela, za vreme sportskih aktivnosti, u seksualnom užitku, umetničkom doživljaju i sl. Ovaj centar zadovoljstva se takođe aktivira upotrebom svih adiktivnih supstanci (marihuana, alkohol, heroin,..). Međutim, prirodni načini izazivanja emocija se bitno razlikuju od veštačke stimulacije mozga psihoaktivnim supstancama. Doživljaj prijatnosti je biološki ograničen. Priroda je takođe podesila da se neprijatne emocije osećaju skoro dvostruko intenzivnije od prijatnih. Sasvim sigurno da su to neki od razloga zbog kojih pojedinci pokušavaju da pobede ljudsku prirodu veštačkim stimulisanjem CNSa. Koncentracija „hormona sreće“ koji se oslobađaju tokom intoksikacije psihoaktivnim supstancama ume da bude mnogostruko veća od koncentracije istog u stanju normalnog fiziološkog zadovoljstva. Prirodni načini uživanja ne mogu se takmičiti sa veštačkim!? Ili ipak mogu?

1. Rizici

“Onaj ko rizikuje dobija” je vrlo simpatična replika Delboja na sve one Rodnijeve argumente protiv njegovih brilijantnih biznis ideja. U nekim životnim situacijama čak je i preporučljivo, međutim da li i u ovoj? Treba se najpre zapitati šta to dobijam a šta mogu da izgubim i onda sve to staviti na vagu. Bojim se da će prevagnuti na jednu stranu. Nasuprot tome, zdrava životna zadovoljstva pružaju zaista mnogo. Pri tom, ne samo da nema ozbiljnog rizika po psihofizičko zdravlje već postoji značajna pozitivna korelacija sa istim.

2. Osetljivost za druge draži

Utvrđeno je da dugogodišnja upotreba PAS smanjuje oseljivost receptora na hormone (naše prirodne psihoaktivne supstance) budući da se slične unose spolja, organizam nema potrebu da ih luči pa se smanjuje i broj receptora. Potrebni su meseci (i godine u nekim slučajevima) da se putem apstinencije poveća broj, osetljivost i funkcija receptora, a jedan broj se nikad ne oporavi. Zbog toga se kod zavisnika javlja anhedonija (nemogućnost radovanja) i amotivacioni sindrom (ništa ih ne zanima). Svakodnevni događaji, sitnice koje život znače više nisu dovoljne da aktiviraju receptore i pričine zadovoljstvo. Kod prirodnih zadovoljstava, upravo zbog biološke ograničenosti intenziteta, ova pojava nije ni približno izražena.

3. Stanje svesti

Biti u sadašnjem trenutku, prigrliti stvarnost, predati se u potpunosti umetničkom zanosu, dražima prirode, ritmovima muzike, ukusima, dodirima,… može se samo pri čistoj svesti. Mnogi zavisnici kažu da im upravo PAS obezbeđuje takav doživljaj, prošlost i budućnost se brišu, ostaje samo SADA, i to do maksimuma pojačano sada. Ako muzičar svira pod dejstvom PAS i ima utisak da je odličan i da stvara genijalnu umetnost, a kad trezan odsluša snimak shvati da je bio prilično loš, možemo li govoriti o stvarnom i potpunom doživljaju trenutka? To je kao kada bismo rekli: bolje savršena iluzija nego dobra stvarnost.

4.Uticaj na razvoj ličnosti

Da bismo postigli zadovoljstva, tačno je treba se potruditi, retko padaju sa neba, ali upravo taj trud budi naše skrivene snage, izvlači najbolje iz nas i obogaćuje našu ličnost. Kada nakon napornog zalaganja poberemo plodove u vidu zadovoljstava, oni nam daju energiju za nove izazove i guraju nas napred. Ako osoba odluči da dolazi do zadovoljstava lakšim i bržim putem tj. unošenjem psihoaktivne supstance, ona dakle odustaje od truda i kreativnosti, možemo slobodno reći - predaje se. Njena veštačka zadovoljstva nisu enerdžajzeri već potkrepljivači pasivnog životnog stila.

5. Uticaj na životnu volju

Preko 90% zavisnika ima depresivna raspoloženja sa suicidalnim mislima. Broj pokušanih i izvršenih samoubistava čak 20 puta je veći kod zavisnika nego u opštoj populaciji. U kojoj meri je ovaj sindrom uzrok a u kojoj posledica zavisnosti, teško je utvrditi, ali može se reći da nedostatak životne volje i bolest zavisnosti idu ruku pod ruku. A setimo se sada nekog skorašnjeg zadovoljstva, neko koga cenimo nas je pohvalio, osvojili smo željenu nagradu, topili smo se u naručju voljene osobe, otišli smo na putovanje iz snova ili smo uživali u prikazu neke vrhunske umetnosti. Nismo li pomislili koliko je život lep!

6.Vreme trajanja

Zadovoljstva izazvana PAS-om imaju ograničeno dejstvo, vreme trajanja zavisi prvenstveno od vrste supstance i načina unošenja. Posle nekoliko sati osoba se vraća u osnovno raspoloženje ili češće u još gore raspoloženje( npr faza depresije kod kokainske intoksikacije ili tzv. “crash” sa osećanjem tuge i straha kod upotrebe ekstazija, letargija nakon dejstva marihuane…). Ni zadovoljstvo koje doživljavamo bez PAS ne traje večno ali ume da ostane prisutno u vidu tihe muzičke podloge koja daje poseban ton i boju našim svakodnevnim događajima. U toj formi može da traje dugo, dugo, sve dok nam služi…

7. Samospoznaja

Vrlo često se navode slučajevi poznatih umetnika koji su koristili PAS da bi prodrli do najskrivenijih slojeva svoje podsvesti. Tačno je da neke droge imaju sposobnost da izbrišu granicu između svesnog i nesvesnog dela ličnosti. Neki vračevi su koristili halucinogene pečurke u duhovnom razvoju svojih učenika. Ipak za uspešan razvoj i funkcionisanje u društvu, pogotovo kad su u pitanju maloletnici (kod kojih ni svestan deo ličnosti nije u potpunosti izgrađen), upotreba PAS u ove svrhe ima kontraefekat. Nije svako u stanju da se igra sa svojom podsvešću! Kod osoba koje su predisponirane, halucinogeni mogu biti okidač za razvoj psihotičnog poremećaja. A kad smo kod želje odraslih da dođu do samospoznaje, evo nekih drugih načina: različiti oblici meditacije, stvaralaštvo, psihoanaliza,… i pre svega svaki potpun i stvaran doživljaj sadašneg trenutka.

8. Stepen kontrole

Kad počne dejstvo psihoaktivne supstance, osoba gubi ili joj se drastično smanjuje sposobnost kontrolisanja osećanja i ponašanja. Zatalasane emocije će je bacati levo-desno, gore-dole, skoro kao gumenu lutku. Ukoliko dođe do lošeg tripa, depresivnog raspoloženja ili paničnog napada, osoba je praktično nemoćna da išta promeni, jer će je naručeni talas emocija zapljuskivati i ostavljati bez daha dok god ne prođe dejstvo psihoaktivne supstance, što u nekim slučajevima može trajati i do 20 sati.

Osećanja su zaista poput talasa, ne mogu se zaustaviti
ali možeš naučiti da jašeš na njima, da držiš ritam i korak sa njima da se izdigneš u vertikalu i osetiš ih pod nogama umesto u nosu i plućima!

I to bez obzira da li su u pitanju prijatne ili neprijatne emocije,
sve su one od podjednake važnosti za ravnotežu naše ličnosti.
A ovaj manevr, iako nimalo lak, izvodljiv je jedino ako si trezvenog duha.

Autor teksta: Sanela Nadlački